Gradište, kao varošica, najveće je mesto u ovom okrugu posle Požarevca. Udaljeno je od Požarevca 6 časova hoda, a vezano je s njime dobro nasutim drumom. U njemu je stolica načelnika sreza Ramskog. Ima nižu gimnaziju

sa četiri razreda, mušku i žensku školu. Sem toga ima poštu, telegraf, parobrodsku stanicu, carinarnicu i skelu za prevoz u Ugarsku... Crkva mu je novija i lepa. Gradištanci su dopadljivi, predusretljivi i zanimljivi. Prvi su u svakom patriotskom preduzeću. Ni jedan patriotski poklič nije ostao, a da u omladini i građanstvu gradištanskom ne nađe odziva. Nema, valjda, društva u Srbiji, koje tu ne bi imalo svoj pododbor i svoje članove. Sa zadovoljstvom beležimo ovaj fakt, ovaj primer požrtvovanja i rodoljublja, na koje bi se mogle ugledati mnoge naše veće varoši… Gradište je po postanju svome iz najnovijega vremena. Ono se nigde ne pominje u našim starijim spomenicima. Ni za vreme Turaka nije tu bilo nikakvo važno mesto. U njemu je dosta živa uvozna i izvozna trgovina, pošto je na izlasku zlatne doline reke Peka. Gradište se nahodi na levoj obali Peka. Samo ime ove varoši kazuje, da je tu moralo biti negda kakvo važnije utvrđeno mesto. Za vreme Rimljana tu je bila varoš Pincum, koji su Vizantinci docnije nazvali Picnus. U Pajtingerovim tablicama ovo je rimsko mesto obeleženo kao Punicum, udaljeno 13 milja od Viminakije. Ime ove varoši, kao ime reke Peka (Picnus), biće u vezi s imenom onih Pikenezovaca, koji su još za vremena Ptolomejeva naseljavali ovaj kraj.

Tragovi grada ovog rimskog mesta danas se jedva mogu raspoznati. Grad je imao kvadratnu osnovu i kule na rogljevima. Ukopavajući temelje svojih zgrada, Gradištanci su nailazili na rimske ostatke: skulpturske radove, cigle, novce i dr., od kojih se nešto nalazi i u Narodnom Muzeju. Kanic veli da je Pincum, kao glavno stovarište rimske metalne proizvodnje u oblasti Peka, pored vojnog imao i ekonomski značaj. Bilo je više puteva, koji su iz unutrašnjosti

vodili k njegovom pristaništu. I na levoj, ugarskoj obali dunavskoj, bio je Pincum zaštićen jednim gradićem, od kojega je Marsigli pronašao bedeme kod ugarske Požežene, prema srpskom selu istoga imena, odmah ispod Gradišta.